autor: Sa`d Jusuf Mahmud ebu Aziz
Omer ibn AbdulAziz, rahimehullah, je rekao: “Niko se ne smije suprotstaviti sunnetu kojeg je potvrdio Poslanik, sallallahu alejhi we sellem.”(Ilamul-Muvekki`ine od Ibn Kajjima,2/282).
Prenosi se od Ebu Katade da je rekao: “Ako budeš govorio sa čovjekom o sunnetu i on kaže: ‘Ostavimo ovo i držimo se Allahove Knjige’ – znaj da je u zabludi.”(Tabekatu,Ibn Sa`d,7/184).
Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je rekao: “Nisam ostavio ništa što je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, radio, a da po tom nisam radio. I ja se bojim ako ostavim nešto od njegovih naredbi da ne skrenem.”
Ibn Batta je ovo prokomntarisao riječima: “Ovo je moja braćo Es-Siddik koji se boji za sebe skretanja ako bi uradio nešto suprotno onome što je njegov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, radio (naredio). Pa šta treba da bude sa vremenom u kojem su ljudi počeli da se rugaju svom Poslaniku i njegovim naredbama i koji se hvale tim što mu se suprotstavljaju i koji ismijavaju njegov sunnet. Molimo Allaha da nas sačuva zablude i da nas spasi ružnih djela.”
Imam Zehebi kaže: “Ako vidiš onog koji govori i uvodi novotariju da kaže: ‘Ostavimo Knjigu i ahad hadise i držimo se razuma znaj da je on Ebu Džehl.”
Šafija kaže: “Muslimani su se složili da kada neko jasno raspozna sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne treba da ga napusti radi ičijeg mišljenja.”
Ahmed Ibn Hanbel kaže: “Ko odbije hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, on je na ivici propasti.”(Tabekatul-Hanabile,2/15)
Hafiz u djelu El-Feth je spomenuo da Ibn Abdul-Ber bilježi dobrim senedom od Ebu Davuda da je bio na brdu i da je na obali čuo čovjeka koji je kihnuo i zatim se zahvalio Allahu. On je zatim iznajmio čamac za dirhem i došao do onog što je kihnuo i rekao mu: “Allah ti se smilovao”, a zatim se vratio. Upitali su ga za taj postupak, pa je rekao: “Možda mu se dove primaju.”
Kada su otišli da spavaju čuli su nekog da govori putnicima lađe: “Zaista je Ebu Davud kupio Džennet od Allaha za jedan dirhem.”
Kada je Ebu Bekr Es-Sibli bio na samrti, te je rekao svom slugi: “Jednom sam bespravno uzeo dirhem, pa sam zbog toga njegovom vlasniku dao sadake hiljadama dirhema, i pored toga ništa moje srce ne zaokuplja više od toga.” Zatim je naredio da ga abdesti. Abdestio ga je, ali mu nije počešljao bradu. Es-Sibli je digao svoju ruku, a jezik mu se već bio oduzeo i prstima prolazio kroz bradu.
- Pogledaj Allah ti se smilovao stepen čuvanja jednog od običaja islama ovog dobrog roba, a to je običaj (prolaženje prstiju kroz bradu) i nije ga zaboravio čak ni u trenucima smrti. Razmisli!
Prenosi se od Salema Ibn Abdillaha Ibn Omera, da je Abdullah Ibn Omer rekao: “Čuo sam od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: ‘Ne branite svojim ženama da idu u džamiju kada za to traže dozvolu od vas.’ Pa je Bilal ibn Abdillah rekao: ‘Tako mi Allaha, zabranit ćemo im.’ Pa mu je prišao Abdullah Ibn Omer i ukorio ga na ružan način. Nisam ga čuo da tako kori (vrijeđa) nikada. Rekao je: ‘Ja ti govorim ono što je rekao Allahov Poslanik, a ti kažeš mi ćemo zabraniti.”
A u drugim predajama stoji da se Ibn Omer, radijallahu anhu, posvađao i nije htio progovoriti sa njim do smrti.
Pogledaj samo, Allah te sačuvao, kako su cijenili govor njihovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i poštovali njegove naredbe i srdili se ako se naruše. Uporedi kakvi su bili oni i ovo vrijeme!
